<п>атом је окарактерисан као основна јединица материје која се састоји од језгра и низа негативно наелектрисаних електрона.<бр/>протон је апсолутно наелектрисан молекул и откривен је у језгро атома.<бр/>електрон је имао негативно наелектрисање.<бр/>неутрон нема електрични набој.<бр/>нуклеарни број је исти као и количина протона у језгру.<бр/>маса број је еквивалентан количини протона поред количине неутрона.<бр/>број неутрона се узима у обзир одузимањем нуклеарног броја од масеног броја.<бр/>број протона је еквивалентан броју електрона у непристрасни атом.<бр/>Количина честица у једном молу супстанце назива се авогадров број и сматра се да је 6,02 к 10 23.<бр/>тачка када се електрони наелектришу, прелазе са једног нивоа снаге на виши ниво снаге.<бр/>како поново падају у основно стање, они зраче енергијом док светлост и сјајни линијски спектри се одвијају сед.<бр/>на присвајање електрона у молекулу се алудира као на електронски аранжман.<бр/>ањони су негативне честице и настају када молекули покупе електроне<бр/>катјони су сигурне честице и настају када молекули губе електроне.<бр/>Компоненте су беспрекорне супстанце које се састоје од једне или више класа супстанци које се не могу разложити на једноставније супстанце измишљеним облицима.<бр/>Изотопи су било које две или више манифестација компоненте са исти број протона, али посебан број неутрона.<бр/>одговор је хомогена иста мешавина две или више супстанци<бр/>хетерогене смеше се састоје од различитих уочљивих супстанци и нису уједначене до краја.<бр/>отворена материја је супстанца која има тенденцију да се разбије нпр со, док је растворљива супстанца типично течна која разбија раствор, нпр. вода.<бр/>формуле су састављене тако да наелектрисања на катјону прецртавају сваки редом.<бр/>коефицијенти алудирају на оне бројеве састављене пре производа и реактаната како би се изједначила једначина.<бр/>реактанти су откривени на левој половини осовине за одзив, а производи су откривени на десној.<бр/>ендотермни одговори гутају енергију из окружења, док егзотермни одговори испуштају енергију.<бр/>физичка својства алудирају на испољавање материјала и чине не обликују нове супстанце<бр/>хемијска својства доводе до структурирања нових супстанци<бр/>34 закон одржања 34 енергије каже да ће масе реактаната у измишљотинској математичкој изјави бити поуздано еквивалентне масама предмети.<бр/>постоје три стања материје јаке течности и гасови.<бр/>чврсте материје имају одређени облик и запремину.<бр/>честице у течностима су скоро подељене и могу ефикасно да се крећу једна поред друге. они ионако немају недвосмислен облик, имају позитивну запремину.<бр/>гасови имају широко раздвојене честице које су неконзистентне и неправилне